Okupljanje je kolekcija momenata koji pokazuju koliko različitih ljudi, emocija i događaja može stati u jedan protest. Svako lice, svaki pokret i svaka reč pričaju priču o društvu koje, iako ponekad ne zna tačno gde ide, zajedno gura za promene. Možda nećemo svi imati ista mišljenja, možda ćemo čak i kritikovati jedni druge - ali zar nismo već suviše dugo čekali? Možemo li dopustiti da ostanemo samo posmatrači? Okupljanje je proces, i koliko god da je težak, to je proces koji gradimo zajedno. Hajde da ne čekamo više i budemo deo promene koja nam je svima potrebna. To je posao svih nas.
I da dodam jedno lično opažanje: Išao sam godinama na proteste očekujući da će tamo biti baš ono što ja mislim. I svaki put sam izlazio razočaran. Trebalo mi je mnogo vremena da shvatim - ne samo da to nije moguće, nego je i neophodno da ne bude tako. Protest nije mesto gde se svi slažemo, već kompleksan forum gde se različiti glasovi susreću. Izgradnja promene traje dugo i zato protest vidim kao proces u kojem moraš aktivno da učestvuješ. To je prostor za nezadovoljstvo i bes, prema vlasti, ali i ostalim političkim figurama. Ali to je i mesto gde učimo da se organizujemo oko onoga što nam je svima zajedničko. Samo tako možemo da guramo promene.
Oči u oči sa sistemom koji ne vidi i ne čuje
Ovaj album beleži proteste nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je korupcija bukvalno odnela živote. Ljudi su izašli na ulice, ogorčeni ne samo zbog tragedije, već i zbog sistema u kojem su bezbednost i odgovornost postali samo prazne reči. Vlast ćuti, a represivne mere prema aktivistima — hapšenja, zastrašivanja i nelegalna zadržavanja — jasno pokazuju strah od naroda koji se budi. Koliko dugo ćemo čekati da neko drugi uradi ono što bi trebalo da uradimo sami? Fotografije u ovom albumu nose poruku da promena zavisi od svih nas, a čekanje nas košta.
Ovi protesti su još jednom pokazali da je ulica jedino mesto gde se u Srbiji može izboriti za budućnost. Institucije koje bi trebalo da štite građane su potpuno zarobljene i paralizovane. I dok se ministri povlače iz svojih fotelja samo da bi sačuvali sistem, na ulicama se stvara pritisak koji nikakva represija pokušava da uguši. Svaka fotografija ovde dokumentuje borbu za život dostojan čoveka i poziva na istrajnost u toj borbi.
Ovaj album prikazuje momente sa protesta nakon decembarskih izbora 2023, kada su građani izašli na ulice zbog izborne krađe. Bes je usmeren ka vlastima, ali i prema opoziciji koja često ne deluje kao pravi lider. Na jednom od protesta neko je opozicionom lideru dobacio „nema polako“ - jer ljudi znaju da nas šetnje bez akcije nigde nisu dovele. Studentske organizacije su ovde preuzele inicijativu, ali njihov kapacitet je ograničen. Da li ćemo čekati da lideri „prođu kroz sistem“, ili ćemo kao građani postati snaga koja ih podseća na ono za šta bi trebalo da se bore? Svaka slika ovde nosi poruku odlučnosti i podseća na to da promene dolaze od svih nas, a ne samo od onih koji sebe nazivaju vođama.
